Poređenje infracrvene grejalice i plinske (gasne) grejalice
Potrošnja IC grejalice je i do 4x manja od plinske grejalice. Pored toga ne troši kiseonik, nema neugodnih mirisa, direktno greje, nema gubitaka, toplinu daje odmah po uključenju i ne zahteva održavanje.
Pretpostavimo da obe grejalice rade oko 6 sati dnevno, što mesečno iznosi 180 sati
Plinska grejalica u jednom satu potroši između 0,5-1kg plina tj. za 1 mesec dana oko 100 kg plina. Ako standardna plinska boca sadrži 10 kg plina onda je mesečno potrebno 10 boca plina. Ako uzmemo da je prosečna cena boce plina 2000 dinara onda je mesečni trošak 20.000 dinara (10x2000=20.000).
Ako koristimo električnu infracrvenu grejalicu snage 1,2kW, onda dnevno potrošimo 7,2kWh (6x1,2=7,2), ili mesečno 216 kWh (7,2x30=216). Ako je cena električne energije u višoj (skupljoj) i crvenoj tarifi za 1 kWh 20 dinara onda je mesečni trošak samo 4320 dinara (216x20=4320).
Ako pretpostavimo da sezona grejanja traje približno 6 meseci onda u jednoj sezoni za plin trebalo bi izdvojiti 120.000 dinara (6x20.000=120.000), dok za električnu energiju samo 26.000 dinara (6x4320=25.960), što znači da za plin bi trebalo izdvojiti 94.000 dinara više nego za električnu energiju. Iz ovog vrlo jednostavnog ekonomskog proračuna očito je da je grejanje sa plinskom grejalicom više od 4x skuplje od grejanja sa električnom infracrvenom grejalicom.
Mesečni trošak za plin: 20.000,00 dinara vs Mesečni trošak za el. energiju: 4320,00 dinara
Pored razlike u potrošnji postoji razlika u održavanju i načinu rada
U gore navedenim troškovima treba dodati redovno ispitivanje (atestiranje) plinskih grejalica, servisiranje i testiranje na nepropuštanje plina, čišćenje instalacija i gorionika, zamenu priključaka i mrežica itd.
Takođe, nakon paljenja plinske grejalice potrebno je sačekati da se prvo zagreje vazduh u okolini pa tek onda da taj topli vazduh dopre do nas (ako pre toga zbog zakona termodinamike ne "pobegne" prema gore). Ako je vetrovito sav taj zagrejani vazduh će vetar jednostavno "odneti" i tako se neće postići osećaj prijatnosti i toplote.
Dodatna opasnost kod plinskih grejalica je da brzo troše kiseonik pa su zato vrlo opasne za korištenje u zatvorenim prostorima, da ne spominjemo opasnost od propuštanja plinske instalacije kao i trovanje plinom, uz to i drugih raznih propratnih neugodnih mirisa koji su posledica sagorevanja.
Kod električnih infracrvenih (IC) grejalica to sve gore pomenuto ne postoji, jednostavno je potrebno priključiti na električnu mrežu, uključiti prekidač i u istom trenutku ona će početi da greje (zbog načina rada i fizike infracrvena grejalica ne greje vazduh stoga vazduh između grejalice i grejnog tela ne predstavlja prepreku).
Kod električnih infracrvenih grejalica se može prema potrebi vrlo elegantno regulisati intenzitet grejanja (snaga) jer poseduju dva režima rada 50% i 100%. Pojedini modeli (Patio Heater 1200 Digital) se mogu uključiti sa daljinskim upravljačem u trenutku kada je to potrebno, čime se postiže maksimalna ušteda u potrošnji energije kako i troškovi korišćenja.
Ako na sve to dodamo da kod infracrvenih grejalica nema potrošnje kiseonika i neugodnih mirisa, onda je jasno šta je pravi odabir za grejanje vaše bašte ili terase.
*** Sa kvarcnom grejalicom ne želimo da pravimo poređenje jer su prvo nezdrave jer mogu napraviti opekotine, nisu bezbedne, grejači često crkvaju, potreban 3 puta veća snaga itd.
